У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима. Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”

Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.

Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други. Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.

Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ. Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.

Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има