ГЛАВА ТРЕЋА
у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.
Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио. Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.
А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта. Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то. Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:
— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!
А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:
— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако
