, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.

— Шта има повише?

— А што није јутрос кмет био у цркви?

— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.

— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.

— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?

Испи још једну па се љутито диже.

Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.

Метаподаци

  • Општинско дете: роман једног одојчета : ELTeC издање
  • Нушић, Бранислав (1864-1938)
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Андреа Адамовић
  • Геца Кон COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1932 - Београд
  • Лиценца