ГЛАВА ДРУГА

По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.

Прелепница није мало село. Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала. Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло. Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.

Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића. На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин. На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што