одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.

Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо. Нико није-питао: зашто?... Задовољавали се само датим знаковима. Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне. Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати. Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови. И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона. Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа. Она је лепа, она и погледом може замамити.

Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима. Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати. Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић. Мотљање, комешање, граја. Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно. У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори. У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа. Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога. Пламен, заигравајући,