Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу. Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави. И брзо се вратио. Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника. Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:

— А што ћу му ја У.... Ако му је суђено да умре, умријеће.

А Лакан је, као за инад свима, преболео. Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести. Али ето он се могао убрајати у те срећнике. Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући. И парница му свршена. Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.

Одмах с вечери кренуо је кући.

XIII.

Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила. Узастопце је ишла за њима готово на крај села. И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори. Само да се не одвоји од свога детета, од своје мазе. На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу. Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори. Као