— А шта још?... А?

Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити. Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса. Другу остави њему.

Петар и Јагода су вереници. Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи. Измењали су и аманете и уговорили свадбу. Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе. Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница? И њоме да се ожени? Јели Симат имао памети кад је пристао?,.. Или се какогод преварио на слави, при пићу? И ради младе веренице био је бесан. Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити. Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити. Старији је брат, заменик оца, домаћин. Мора се слушати. А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда. Није могао веровати својим очима да је то она. Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није. Зар се може тако променити, пролепшати ? Чим га спазила, побегла је. Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла. Отада се готово увек крили, бежали