није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....

Лакану се поче смркавати пред очима. Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим. И сва обрасла у браде. И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови. И све почело да се љуња, љуња, тресе. И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.

Притрчаше и почеше га шкропити водом. Узалуд. Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника. Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:

— Тифус.... У шпидал!

XI.

Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи. Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати. Погледа око себе и опази сасвим нова лица. Неки људи које пре никад видео није. Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго. Иду по соби, смеју се, разговарају. Понеки тио, пригушено и запева. Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.