зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва. У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна. Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију. Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује. Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни. Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке. И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће. Вели да јој додијао те жели да га се куртарише. Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони. Драго јој да оде па макар на дан... И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене. Ипак при поласку потапше