Гледајући их и Мартину се сажали. Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе. Затим се окрену жени и рече развлачећи:

— А нема вајде од каве, Манде... Дај ти да се руча, те да што боље окусе. Што је Бог дао.

Манда послуша. Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба. И њих донесе. Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију. Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну. Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.

Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу. Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових. Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати. И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима. Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап. Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.

Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у