усплахирен, готово јурну. Измешаше се чељад и стока. Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе. Болесну жену хтедоше оставити. Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују. Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.

Ишли су у нереду, раштркани. Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа. Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем. Међутим у стоку као да је помамац ударио. У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија. Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући. И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини. Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају. Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.

Изненада све се унаоколо расветли. Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми. Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити. Неки се једва усудише да се окрену према селу. И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу. Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори. Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом