Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим. Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.

— Кис ди ханд шене фрајлајн!

Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.

Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава. Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће. Побеже старој Митри у заштиту.

— Тето!... Златна!... Не дај ме!

Официр се не даде збунити. Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру. Опколи Митрину кућу са сваке стране. Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда. Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања. Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају. И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.

— Хехехе...

Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:

— Но..

Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну. Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана. Лакан то намах опази. Брзо се