ништа. Каже да се уморила. Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача

Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:

— Баба!

Старица се не одазва.

— Баба! Шта си ми донијела?

— Ништа, сине.

— Не може бити.

— Заборавила сам.

Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.

— А други пут не ћу заборавити.

— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...

— Не знам... Ништа не знам... А биће да је опремљен у Мађарску.

— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.

— Поздравио те.

— А кад ће доћи? Кад ће га пушћати?

Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси. Ништа не одговори.. А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:

— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало. Има тамо пуно огледала.