Старица није могла и даље да гледа. Осети како је почела да малаксава, да посрће. Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу. Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода. Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје? И да се изложи њиховим подсмесима? Боље свиснути него се срамотити!

Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја. Као да се оснажи мало. Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.

Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући.

VI.

Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали. Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха. А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео. Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши.