Остави !... Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук. Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ... Има десет манитова међу њима. И манитавих се људи боје ...

Брже боље поклопи уста руком и занеми. Опет му се причини као да нешто на пољу шушну. Ослухну. Провири. Нико није био. Опет се приповрати и рече тише:

— А данас ће, кажу, петорицу објесити. Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших. То су таоци. Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .

Митра стрекну. Шта је са Симатом? Где је он? ... Је ли талац или ... Савлада се и не хтеде да запита Крсту. Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда. Не сме познати ни да је забринута, ни тужна. Ништа. Сазнаће она што јој треба и с друге стране.

— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао. Немојте се препадати ... Није ништа крупно.

Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.

— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово