пробијеним или разваљеним крововима. Појате посрнуле, сасуле се, скрхале. По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад. На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова. И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне. И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.

Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа. Прљаве, рашчупане, јадне. Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају. Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари. Уза њих пристају деца, још увек уплакана. Хтела би да им помогну, да и они купе. Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде. Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.

Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући. Силна, неодољива слутња сву је обузе. Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити. Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ... И зар је само поробљена? ... Или?...