приступи му, поклони се и пољуби га у руку.

— Благослови оче!

— Бог те благословио, синко.

— Здраво нам била Симатова мајко!

Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога. Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати

— Лакане! Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.

— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин. Та нисмо ни ми празних тораба.

Донесе се ракија, поче се наздрављати. Први започе поп. Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује. Врну се и прихвати за чутуру. Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином. Зажели им сваку срећу у боју. Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар..... И нека освете браћу коју нам погубише.

— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио. У њих ми не дирајте!

— А рашта? — засмеја се харамбаша.