него у крст, запита некако узбуђено, задихано:

— А почем сам ја грешница?.... Шта сам учинила? Што сам волила једног официра ?.... Зар је гријех кад се неко воли?

— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима. Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити.... Тако је данас.

Јагода одиже крст и рече мекше:

— А добар је био, добар.... Није не гонио, мучио. И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба".... Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине. Чим му дозволили, направио ове дрвењаре.

— Хм.... Хм....

— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село. А ја немам да им дам. Све сте нам отели. А он доноси брашна, пршута, бешкота. Свега донесе. И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.

— А сагријеши ли с њиме, јаднице?

— Сагријеших, оче. Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била

сила никако

Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.

— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја....