судбени сто?!... Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!.. То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —

Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја. Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа.... Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.

Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије. Та амфибија беше главом 1. Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С.... Та амфибија беше адвокат г Андроните.... Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...