што. Хоће да се уздигне у очима свога народа, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....

И — ми му праштамо. Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. .. Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити. А шта је то ? — Да одмах кажем.

Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат! Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи.... Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави.... Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...

Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...

Славни је судбени сто «неприкосновен». Он је изван домашаја себичне људске сфере. Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој.... г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).