шатулу. Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.

Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће: г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли. Они ће сведочити и о облику спорног предмета.

Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.

Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:

а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;

б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;

в, да се он овог аманета и примио, и

г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.

И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)

7 марта 18.. год.

у П....»

Понизни

Флавије Артур Ривијер

медицинар четврте године.“