оног општег метежа. Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.

Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17.... Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)

На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу. Овај се примио тога тешког аманета. Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца. Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)

Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)

Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)

Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци : г. Џон Петар и овога жена г. Бела. Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу