Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П.... Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више. Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је. Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције. Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио. Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију. У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету. И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.

Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије. Био је нежењен. Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу.... У кратко: Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,... За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара