јавно је мњење и најправеднији судија. Жиг, који удари јавно мњење — вечит је. То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб.
Судска је дворана пуна слушалаца. Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.
Судије беху засели. Судбени сто беше покривен зеленом чохом. Сто беше потковичина облика. На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван. Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране. На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама. С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци. У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће. На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу. Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије. С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала. А пред свима овима беше поседала радознала публика. Средом ове публике беше остављен широк пролаз.