ће се тек на суду одгоненути. За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани. Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист. Они почеше да продају билете за доста лепе сумице. Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење. И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —

Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.

Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама. Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала. И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама. Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер. Она би само рекла: