толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна.... Сад збогом!... до виђења!» — —

Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија. Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију. Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште. Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:

«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,.. За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...

— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....

Саме загонетке.... Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....

— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.

XII

Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена. Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане. Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која