камења немате данас. Оно беше жеравица а не камење. Па онда она израда!... Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине.... То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској... Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом... Ово је, господине, у миниатури грб породице Ривијера. Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије. Оно је висило на доњем боку полумесеца.... Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!... Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла. Ово није била израда, већ створ — вештина. Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита.... И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција.... Шта је мени тада само пропало!... Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!... Ја је могу још и видити!... Хе, шта говорим?!... Овако више пута рекнем!... Очњи виде, да драгоцен ли си!... Нема блага, које се с тобом мерити може!... Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио.... Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе