Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»
Полутанство је мрзио као и назадњаштво.
Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:
«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде... То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се она при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....
Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:
«Ствар је извесна, господо, ја губим спор. То готово већ не подлежи никакаквој сумњи. Тако ми каже и мој адвокат. За то сам расположен. Можете ми се и смејати. Ја примам. За ме има у овоме спору само један губитак. То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку. А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста
Метаподаци
- Драгоцена огрлица: прича у своје време : ELTeC издање
-
Комарчић, Лазар (1833-1909)
- OCR и корекција текста: Александра Томашевић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Н. Стефановића и Друга COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1880 -
- Лиценца