вас, овом тривијалном изразу. Он ми се, ето случајно измакао. Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан. Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму. То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде.... То сам и хтео рећи.

Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање).

IX

— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.

Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше. А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске,