по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.

Ја ћу бити кратак.

Да почнем.

Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона. Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају. Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља. Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд. Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд.... Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.

Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама.... Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!... Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни. Ваши су погледи дубоки. Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.

Ви ме разумете.

Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом.... Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара.... Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим