рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —

«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили. Они би онда том свом народу победоносно повикали:

— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова.... Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ. Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију. Моје је мишљење: И мачка има нокте да се брани.... А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).

«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета. Ја се дивим бистрини њиног ума. Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној. А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја