што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните.... Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона. Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....

«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!... Господо, будимо на опрезу»!...

«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!.. Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа. Ово ћемо употребити опет против њих.... И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми,