— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.

—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!.... Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.

— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи. Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:

«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.

Дечко оста неколико тренутака непомичан.... За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:

«Артур маркиз де-Ривијер... То име нећу никад заборавити.»

VIII

Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.

То му је била добра страна.

До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити