је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа. Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.

За тим приступа прослављеној свезици „уз то“. Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433.... Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!... Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!... Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.

Узмимо сад, да је § 432 раван количини „a“; а § 433 да је раван количини „b“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)

Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „a“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „b“.

Сад је питање: може ли знак „+“ (више)