— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.

VII

— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.

Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.

С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.

Улица у којој се овај догађај По Comtesse de Lucy (Mme Guizot) десио, данас више и не постоји. На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.

Било је доцкан у вече. У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште. На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату. Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови. Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана