VI

— Госпођица Адела беше већ велика девојка. Било јој је 18 година. Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана. У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.

Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели. По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац. Адела је имала тело материно а душу очеву.

Адела је имала две ретке особине. Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе. Она је умела прво да цени, а друго да обожава.

Она је радо читала и то увек озбиљне ствари. Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла. Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела. Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено. Због тога је друштво у великом назатку. У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода.... Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека,