МЕСТО ПРЕДГОВОРА

Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу. Угоститељ је врло добар и дочекљив човек. Он зна укус својих гостију. Претплатио се на „Српске Новине“, „Видело“, „Заставу“, „Исток“. Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.

Г. Н је права шаљивчина. Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе. И заиста он добро чита. Има само обичај да поједина места мало прокоментарише. Ми му то примамо. Отуд се изроде живе дебате. Тако је и јутрос било. Читао се чланак г. К. у „Виделу“. Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.

— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово