Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:

«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената.... Овај ће губитак земља дуго опажати!...»

А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:

»Јучерашњим указом постављени су: г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, Овде је г. Бижо два ранга прескочио. Сигурно се гледало на његове заслуге. и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....

Ми честитамо влади на овом избору. Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије. Он је достојан тог високог положаја. Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци. Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља