изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.

Обе ове куће беху једна на спрам друге. У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.

На оној већој беше с лица крупним словима написано:

«Дом милосрђа».

А на мањој:

Овде станује лекар за сиротињу.»

«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —

На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност. Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».

Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа». За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио. Он је свој говор завршио:

«Цељ овог завода казује само име његово. Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —