остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште. И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»

Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.

Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу. Он је сјајно положио испите. Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.

Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —

Право у Лондон.

Тамо су га жељно погледали.

Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци. Његов жрвањ здроби, смрви све.

Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак. То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране. Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва. Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.

Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће. Оне су лепим спољашним

Метаподаци

  • Драгоцена огрлица: прича у своје време : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • OCR и корекција текста: Александра Томашевић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Н. Стефановића и Друга COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1880 -
  • Лиценца