Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»

Други су полако међу собом шапутали:

«То није чис посао!... Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!... Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»

Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....

Ово је као гром поразило све медицинаре.

Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —

«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.

Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч. Међу овима је био и г. Флавије....

У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву. И о њој је свет имао шта да говори.

Објава је гласила:

«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам. Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.

Босије

јавни првозаступоик.“