џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе.... Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма. Онај беше сунчана топлота, а овај светлост.... Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.
Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку. Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.
Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу. У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака. Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији. Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....
«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?... За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»
Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:
«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате
Метаподаци
- Драгоцена огрлица: прича у своје време : ELTeC издање
-
Комарчић, Лазар (1833-1909)
- OCR и корекција текста: Александра Томашевић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Н. Стефановића и Друга COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1880 -
- Лиценца