шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде.... Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!

По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу. И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу. Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује. Од првог часа срећа се на њ насмејала. Она га више никад оставила није. Он је постао милијунар. Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».Значи: „Огист Иглар“. ) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера. Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио.... Господо,