и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!... И нико више? — И — трећи пут!...»
О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није. Она се претворила у други један адиђар. Од њеног злата створио се креч и песак. Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.
Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»
XXIV
— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....? Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?.... Видите, шта је учинио један једити лујдор?!
— Учинио је чуда. Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера. Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу. Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу