«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»

«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.

«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука! Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара. Данас кошта два пут више. Таке израде, таког драгог камења немамо више....

Оне муштерије изађоше опет на страну. Шапташе дуго — дуго....

Они зовнуше и г. Жилкреда. Он приђе. Нико није мого чути шта су говорили....

Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:

«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»

«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»

У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе.... Он стаде до добошара, па ну нешто шану.... Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом. Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију. Извршиоц га зачуђено погледа. Он зовну добошара, па му нешто полако рече.