На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација. Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света. Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије. Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много. Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира. Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.

«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица. Све нешто шапћу.... Ово је трајало дуго. Продаја још није отпочета. Гомилице се мало по мало растурише. Од оне силне муштерије оста њих неколико. Мало је коштало — али ништа. Истераће се!... Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну. Не могу да се погоде.... Једва једном - звркну добош:

«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»

«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»

«По милијуна и један динар!» повика добошар.