у законодавном телу има увек већину. То је заслуга Мозенталова....»

Тако би говорили једни.

Други би ту ствар претресали са свога гледишта:

«Врана врани очи не вади! Кадија те тужи — кадија ти суди!... Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!... Тешко магарцу с лафом лов делећи!... Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!... Гди је се до сад шут с рогатим бо?!... Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!... Ти си мени и лане мутило воду!... Што шишти на свеца?! Зна власт шта ради!...»

Или:

«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»

Адела је била затворена у своју собу. Њој нико није пуштан. Лекари су препоручили највећу тишину. Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила. Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна. Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести. О том се баш и решавало.

У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван

Метаподаци

  • Драгоцена огрлица: прича у своје време : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • OCR и корекција текста: Александра Томашевић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Н. Стефановића и Друга COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1880 -
  • Лиценца