о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.

Он би почео:

«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама. Ето — умре му и трећа жена — на пречац.... Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси.... Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама. Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три. Само му њен накит кошта на милијун и по динара.... Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли. О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није. Онда се свашта говорило.... Е, неће бити. Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира. Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара.... Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала. Преглед и секција штампани су у «Монитеру». Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму. На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати. Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен. Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти. Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара