Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....

Чудан ти је овај свет. Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед. Он је дволичан. Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра. Он је кадар да завири у најдубље тајне наше. Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати. Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно. Отуд она изрека:

«Свет нагађа, али и погађа!»

Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио