Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»

Ово је мало ублажио Флавија.

Он је мирно приметио:

«Тако је: Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»

У том неко полако закуца на врата.

Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:

«Ко ће то ноћас да буде?»

Куцање се понови.

«Слободно!» повика г. Босије.

Врата се отворише. У собу уђе човек отмено обучен. То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.

И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено. Овој се посети нису никад надали.

Г. Огист први проговори.

«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»

«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице.... Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије. Ни једно ни друго нисте могли сакрити. Ако смем да вас понудим да седнете?...»

И Флавије му показа фотељу.

Огист седе без сваке церемоније.